Ovaj tekst i celokupan post biće posvećen mojim najdražim čitateljkama i dragim drugaricama, komšinicama, sestricama i ostalim dragim ljudi u mojoj okolini. Zato ću ovaj put pisati samo na srpskom jeziku, engleski ću izostaviti i fokusiraću se na temu koja je aktuelna ovih dana i vrti se po svim portalima i novinama. A to je ljubav, odnosno podrška koju nam pružaju drage osobe. Jutros listajući par stranica na internetu naišla sam na veoma zanimljiv članak "Kako se izlečiti zagrljajem". Recept za to je sasvim jednostavan, zgrabite prvu dragu osobu do sebe i zagrlite je. Iskazivanje ljubavi u današnje vreme preplavljeno društvenim mrežama, isfoliranim pričama, iskompleksiranim ljudma, jedna je od najbitnijih komponenti i samo ona nam može doneti sreću ili bar onaj njen mali deo koji smo svi zaslužili. Gledajte sebe očima kojima vi želite, gledajte svet onako kako vi želite, napravite od ružnog lepo, preokrenite zlo u dobro, nečije loše rasploženje u osmeh, jer svet je onakav kakvim ga vi kreirate. Nikada ne možemo postići potpuno savršenstvo, savršenstvo ne postoji, a i zašto bi kad su te male, sitne mane baš ono što nas čini posebnim i lepim. Zamislite da u toku godine svaki dan , svih 365 dana sija sunce. Pa naravno da bi svima dosadilo i da bi svako od nas posle nekog vremena rekao : " E kad će više neka kišica da padne, da nas malo rashladi? " Ili zamislite da šetate ulicom i da svaka devojka koja prođe pored vas bude lepa, doterana , zgodna , sjajna. Bilo bi to jedno skroz izveštačeno društvo i na kraju ljudi bi se preobrazili u mašine, u klasične robote. Ono što me je inspirisalo da napišem ovaj tekst jeste natpis na majičici koja me je skroz očarala kad sam je videla. Jendostavna je, bela, sa klasičnim rukavima, ali poručuje nešto jako bitno. Uvek je lepše kad smo zajedno! I jeste, istina je. Treba imati nekoga sa kim ćemo podeliti našu sreću , ali i tugu, našu radost, plač, osmeh, strah, strepnju. Nađite sebi takvu osobu i držite je čvrsto , ne ispuštajući je nikada. I ne zaboravite, GRLITE JE svaki dan, jer je nežnost , ljubav i prisnost jedino što je bitno. Podrška od tih ljudi znači nam sve i shvtite da se stvari popravljaju, a ne bacaju. Zašto odbaciti nešto kvalitetno sa malom manom, ipak je bolje truditi se , raditi na toj mani i posle izvesnog vremena ona će ili iščezti ili ćete se i sami na nju navići i zavoleti je. Zato hajde da se vratimo u vreme naših baka i deka, kad je život bio teži, ali zato i lepši. Ljudi su cenili jedni drugi, cenili tuđi rad i trud. Voleli se, čuvali i što je najbitnije nisu odustajali jedno od drugog. Borili su se zajedno da uspeju, prećutali su kad je trebalo, napravili kompromise , ali su izdržali. I zato jedno veliko URA! za sve bake, deke i njihove brakove od 50 i više godina! Učite od njih, slušajte ih, pokušajte da upamtite njihove reči i priče i izvucite što više pouka, dok su još sa nama. I ne zaboravite SVE JE LEPŠE KAD SMO ZAJEDNO! <3
I'm wearing:
Glasses Ray Ban
Shirt Tommy Hilfiger
T-Shirt Terranova
Jeans Terranova
Backpack LC Waikiki
Heels Graceland
Photography by: Kitty Photography and Design